1. Ušteda energetskih troškova
Kroz zidove, krov i podrum Vašeg stambenog (ili poslovnog) prostora "gubi" se preko 70% toplote. Koristeći Austrotherm-ovu termoizolaciju i ugrađujući je u objekat, svake godine ćete ostvarivati velike uštede kod plaćanja računa za utrošak energenata, pri čemu Vam naglašavamo da nije samo zagrevanje prostorija (zimi) ono što košta, već isto tako i njihovo hlađenje (leti). Klima uređaji su čak i veći potrošači energije nego grejna tela! Sagledavajući dugoročno period otplate troškova za kupovinu i ugradnju termoizolacionih materijala i stepen uštede koju time postižete, doći ćete i sami do zaključka da se ugradnja termoizolacionih materijala itekako isplati. Matematika je, srećom, veoma egzaktna nauka.
2. Komfor pri boravku i radu u zatvorenom prostoru
Idealne klimatske uslove za ugodnu atmosferu pri boravku i radu u zatvorenom prostoru predstavlja temperatura u rasponu između 19°C i 22°C, kao i vlažnost vazduha u rasponu između 40% i 60%.
Za ispunjenje ovih idealnih parametara neophodni su idealno termički izolovani zidovi, pri čemu razlika u temperaturi između spoljne površine "grubog" zida i unutrašnjosti objekta nije veća od 3°C (bez obzira da li je u pitanju zimski ili letnji period godine). Postižući ove idealne temperaturne razlike obezbeđujete komfor i udobnost prilikom boravka u vašem domu.
Dobro termički izolovan boravišni prostor i istovremeno ciljano provetravanje prostorija stvaraju jednu klimu u kojoj je npr. rizik od pojave buđi unutar prostorija objekta, koja je naravno štetna za zdravlje čoveka, sveden na minimum.
3. Zaštita životne sredine
Koristeći naše termoizolacione materijale, a samim tim i kroz umanjenje potreba za zagrevanjem prostorija u objektu, Vi aktivno doprinosite zaštiti životne sredine - kroz redukciju emisije ugljen-dioksida (CO2), s obzirom da je toplota (zagrevanje) "odgovorna" za otprilike 1/3 celokupne emisije CO2. Globalno zagrevanje je inače sve izraženije u savremenom svetu. Predviđa se čak da će globalna temperatura još više rasti, a time i negativan efekat tzv. "staklene bašte". Do 2100. godine se očekuje uvećanje globalne temperature i do 3,5°C. Ovo ima za posledicu razorne efekte na ekosisteme i na život na zemlji.
4. Održavanje / uvećavanje vrednosti građevinskog objekta
Stvaranje i obezbeđivanje "sopstvena 4 zida" predstavlja jedan od najvažnijih životnih ciljeva kojem stremi svaki čovek. Posedovanje sopstvene nekretnine, pogotovo u nestabilnim ekonomskim vremenima i prilikama savremenog doba, važi kao veoma vredan zalog i velika sigurnost za čoveka. Ukoliko je Vaša nekretnina (kuća, stan, poslovni objekat itd.) kvalitetno termički izolovana, utoliko je i njena vrednost na tržištu veća. Ako se zna da cene energenata u ovom XXI veku konstantno rastu (što je i razumljivo ako se zna da energetski resursi presušuju), onda je i razumljivo zašto su i postupci termičke sanacije objekata veoma "u trendu". Naknadna termička izolacija do tad neizolovanih objekata (njegovih zidova i ploča, njegovog krova itd.) dovodi do uvećanja vrednosti tog objekta. "Last but not least": U zemljama EU već postoji obaveza izdavanja tzv. "energetskog pasoša" za objekte. Sa njim svaki objekat dobija svoju energetsku klasifikaciju, energetski nivo - slično kao što se to uveliko već čini sa kućnim aparatima u jednom domaćinstvu. Kvalitetan "energetski pasoš" jednog objekta automatski predstavlja i generalno veći kvalitet (a samim tim i tržišnu vrednost) tog objekta.
5. Nezavisnost (ili manja zavisnost) od nebezbednih izvora energije
Velika "gasna kriza" između Rusije i Ukrajine, kojoj smo svi bili svedoci 2009. godine, pokazala je u kojoj meri je opasno biti zavisan od izvora energije koji su nestabilni i nebezbedni. Cela Evrope je na vrhuncu te krize u odnosima 2 velike države strepela i bila u iščekivanju šta će se desiti, da li će se i kako ta kriza rešiti...Da li zaista neko smatra da je kriza iz 2009. godine poslednja kriza tog tipa koja se tada desila i koja se više nikada neće ponoviti? Da li neko zaista smatra da dosadašnji brojni ratovi na Bliskom istoku nisu imali ama baš nikakve veze sa energentima i da takvih ratova sigurno neće biti ubuduće? Sa kvalitetno termički izolovanim objektima - zavisnost od energenata se smanjuje, a samim tim i zavisnost od energetskih izvora, kakve god da su oni prirode, a to je posebno bitno onda kada su ti izvori nestabilni i nebezbedni.
6. Energija se troši i leti - hlađenje je čak i skuplje od grejanja!
Klimatološke promene u svetu su možda najočiglednije ako se posmatraju letnje temperature. To posebno važi za jugoistočnu Evropu, samim tim i za Srbiju. Da li su letnje temperature od 40 ili više stepeni Celzijusovih bile uobičajene u Srbiji pre recimo 20 ili 30 godina? Ako su i zabeležene nekad takve visoke (tropske) temperature: Da li su one "znale" i tada, kao što je to slučaj danas, da traju neprekidno i po nekoliko sedmica? Da li posedovanje klima uređaja u Srbiji predstavlja danas luksuz kao što je to bio slučaj u 70-im ili 80-im godinama prošlog veka? Ili je posedovanje klima uređaja postala danas neophodnost u Srbiji, kako bi čovek mogao normalno da funkcioniše i tokom tih letnjih vrelina? Ne zaboravite - kvalitetna termička izolacija sprečava leti toplotu (vrelinu) da u onom obimu prodre u kuću (stan, poslovni objekat) u onoj meri u kojoj ona to čini kad je objekat termički neizolovan. To automatski znači i manju potrebu za uključivanjem klima-uređaja, samim tim i manji utrošak energije, a samim tim i "puniji novčanik" za onoga ko je prinuđen da tu energiju troši.
Нема коментара:
Постави коментар